Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Odluke, odlucčivanje i organizaciono ponašanje". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

1. Појам одлука

Одлука је резултат процеса доношења одлука, тј. одлучивања. То је избор између две или више алтернатива.

У свакодневном животу људи се баве доношењем одлука а да често нису ни свесни те чињенице. То је зато што нашу свакодневицу чине послови који се, из дана у дан, понављају и рутински обављају. Као такви, не захтевају неко нарочито промишљање и процењивање. Питања типа где ћемо купити штампу, да ли ћемо доручковати код куће или на послу, да ли ћемо до посла користити градски превоз или свој аутомобил, су сакодневна питања која се постављају и решавају рутински.

Супротно томе, питања која се ређе појављују и која захтевају промишљене одговоре, зато што од наших одговора на та питања зависе многе важне ствари у нашим животима, не могу се решавати рутински. Она захтевају процес доношења одлука. Млади академци су већ имали први животни проблем око одлуке који факултет да упишу. Када заврше студије, суочиће се са следећим животним проблемом везаним за одлуку који посао да одаберу, а затим на избор са ким ће засновати брак, и тако даље у нашим животима, поред рутинских једноставних питања јављају се комплексна животна питања, која траже одговоре у смислу избора између више могућих алтернатива. Није тешко запазити да је кључна ствар у процесу доношења одлука добро поставити питање. Проистиче да су неке одлуке једноставне а неке комплексне зато што су нека питања једноставна а нека комплексна, да за решавање рутинских питања није потребно нарочито напрезање људског ума, док су нам за решавање сложених питања потребне многе чињенице, знање и способности.

У животу организација, као и у нашим животима, јављају се једноставна и сложена питања, на која менаџери треба да пронађу праве одговоре. Доношење одлука у организацијама је најважнија менаџерска активност. Менаџери на свим нивоима су у ситуацији да доносе одлуке о различитим и бројним питањима, да дефинишу циљеве, а затим начине и средства како да се постигну дефинисани циљеви. Дефинисање циљева је, такође, одлука. Дефинисањем циљева менаџери одређују шта ће предузеће радити, а шта неће радити. Затим се доносе одлуке о томе којим путем ће се остварити циљеви. Циљеви се могу постићи на различите начине. Избор „најбољег пута“ показује колико су неки менаџери успешнији од других. Према томе, одлука је избор између две или више могућих алтернатива (решења). До одлуке се долази путем одређене менаџерске технологије, тзв. менаџерски know – how, као скупа активности које треба обавити да би се дошло до одлуке. Одлука је резултат процеса доношења одлука (одлучивања).

Стварање одлуке је процес. То је најважније да менаџери разумеју. Суштина менаџерских одлука је у томе што се оне спроводе у живот акцијама трећих лица, односно запослених, што је заправо суштина менаџмента (способност да се послови обаве преко људи).

2. Одлучивање и менаџмент

Одлучивање, теорија одлучивања, процес одлучивања, пословно, менаџерско, организационо одлучивање, одлука и сл. су речи и појмови који се изузетно често користе. То се чини, како у стручном тако и у свакодневном животу. Сваког дана, појединац или група, доноси одлуке, а да при томе чести и нусу свесни те чињенице. Временом, свакодневница је постала компликована, па је и посао „доношења одлука“ постајао тежи, односно, захтевао је све већу и већу припрему. Када се ради о менаџменту, његове везе са одлучивањем су вишеструко значајне. Аналитичари и теоретичари менаџмента се разликују међусобно по месту где лоцирају одлучивање, али су зато у потпуности сагласни о његовом значају. Један мањи број њих, чак иде толико далеко да одлучивање проглашава једном од функција менаџмента. Како су ипак у мањини, на слици такав њихов избор је наглашен знаком „?“. Сви остали пак, наглашавају да без обзира на број функција менаџмента (који иначе варира од три до седам), одлучивање је иманентно свакој од њих. Самим тим представља кохезиони фактор између функција, а резултат „рада“ сваке од функција по правилу представља неку менаџерску одлуку, односно одговарајућу акцију. Што је изабрана одлука промишљенија, акција је квалитетнија, па је самим тим свеукупна менаџерска и организациона ефективност целине боља и на вишем степену.

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]